Mesto konceptualne umetnosti između moderne i postmoderne paradigme -
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 10 | Nivo: Fakultet primenjene umetnosti

 

 

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Mesto konceptualne umetnosti između moderne i postmoderne paradigme". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

 

Mesto konceptualne umetnosti između moderne i postmoderne paradigme
Uvod:
Ovim radom bih želeo da istražim problem pozicioniranja konceptualne umetnosti. Po nekoj mehanički zamišljenoj predstavi njeno mesto bi bilo zglob jedne ruke, deo koji povezuje dva istorijska pojma u umetnosti- modernizam i postmodernizam. Pre svega ću pokušati da pronađem njene tačke dodira sa ove dve paradigme, odnosno njene reference ka modernoj i postmodernoj umetnosti. Razlozi za ovaj poduhvat su delom lični a delom i strateški. Lični su jer je i moja trenutna pozicija prelaska iz umetničke u ulogu teoretičara donekle slična iskustvima konceptualnih umetnika, ali i zbog toga što su moja dosadašnja znanja o konceptualnoj umetnosti bila vrlo površna pa mi, na neki način, predstavlja polje izazova. Strateški razlog bavljenja ovim problemom vidim u njegovoj još uvek nedovoljnoj teorijskoj istraženosti u sredini u kojoj živim . Pored toga, smatram da je za razumevanje savremenih umetničkih tokova, što je čini mi se bitno za ulogu teoretičara umetnosti, od velikog značaja svest i znanje o promenama koje su se odigrale sa konceptualnom umetnosti. Što se tiče literature, dragocen mi je bio za razumevanje pojma i terminologije rukopis Miška Šuvakovića Konceptualna umetnost, i pored petobroja časopisa Projekat (priredio Dragomir Ugren) objavljenog pod nazivom Hijatusi modernizma i postmodernizma (korisnog za uvid u odnos te dve paradigme) i časopisa Polja broj 156 ništa više nisam pronašao na srpskom jeziku, a što je usko vezano za predmet istraživanja. Od korišćenih izvora na engleskom jeziku izdvojio bih kao naročito korisne knjigu Paula Wooda Conceptual Art i zbirku kritičkih tekstova i umetničkih steitmenta Conceptual Art: a Critical Anthology (priredili su ih Alexander Alberro i Blake Stimson).
Mesto konceptualne umetnosti između moderne i postmoderne paradigme
U istoriji moderne umetnosti, od njenog početka, vidljiv je trend ka sve većoj autonomnosti u definisanju i umetničkim praksama. Sredinom XIX veka u Francuskoj, u vreme uspostavljanja stabilnog kulturno političkog sistema buržoaskog društva i institucija koje su omogućavale postojanje i delovanje autonomnih umetničkih praksi, pesnici simbolisti (Bodler, Gotije) iznose estetsku koncepciju umetnosti podstičući umetnika da stvara delo sa svešću larpurlartizma, odnosno koncepta umetnosti radi umetnosti, gde se umetnost stvara kao nešto što deluje bez interesa, kao lepo, kao umetničko i estetsko. Ova ideja autonomije umetničkog stvaranja slobodnog i tajanstvenog genija će biti jedna od temeljnih odrednica modernizma uspostavljena u avangardi. U razvijenom buržoaskom društvu umetnik, oslobođen od višečasovnog napornog rada, nije više samo zanatlija, već i akter svakodnevnog društvenog života. Avangardna linija društveno aktivna i kritička u slikarstvu vidljiva je od Kurbea. Njoj je ideja autonomije umetnosti omogućila vreme i prostor da slobodno misli i govori o svom društveno političkom kontekstu. Sa druge strane, sa impresionistima i Sezanom, i pronalaskom fotografije autonomija umetnosti je autonomija umetničke forme oslobođene od prikazivačkog iluzionizma. Kod njih se pojavljuju kritike formalnih struktura umetničkog dela realističkog i naturalističkog slikarstva, a sa težnjom ka sve većoj apstrakciji vizuelne forme.
...

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- www.maturski.org 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]